Postoji oko 400 različitih reumatskih bolesti. Reumatoidni artritis (reuma), ili skraćeno RA, je najčešća zapaljenska bolest zglobova u svetu, koja pogađa 23 miliona ljudi širom sveta. Dva do tri puta je češći kod žena nego kod muškaraca. Štaviše, aktivnost bolesti i progresija reumatoidnog artritisa imaju tendenciju da budu ozbiljniji kod žena u poređenju sa muškarcima. Međutim, mnoge žene sa reumatoidnim artritisom primećuju značajno poboljšanje simptoma bolesti tokom trudnoće. Približno 50 do 60% žena primećuje poboljšanje znakova i simptoma bolesti tokom trudnoće. Smanjenje aktivnosti bolesti obično počinje u prvom tromesečju i traje do porođaja. Međutim, nedavne studije su pokazale da iako trudnoća može biti korisna, to nije uvek slučaj i kod nekih žena simptomi RA se pojačavaju tokom trudnoće. Nažalost, ne može se predvideti kojim će pacijentkinjama biti bolje tokom trudnoće, a kod kojih će se stanje pogoršati. U tekstu koji je za vas napisala Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, profesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, saznaćete šta je reumatoidni arthritis i kako on nastaje, kako hormone utiču na jačinu i tok bolesti kod žena, kako RA utiče na trudnoću, porođaj i period posle porođaja, a kako trudnoća utiče na tok bolesti, koji su simptomi RA u trudnoći i kako ga lečiti, kao i kako način života, ishrana i suplementacija mogu da doprinesu pozitivnom ishodu trudnoće. Pored toga, saznaćete da li se RA može preneti na bebu i kako sama bolest i terapija majke utiče na bebu.

U ovom tekstu saznaćete:

• Šta je reumatodini artritis (RA)?
• Reumatoidni artritis kod žena
• Trudnoća i reumatoidni artritis (reuma)
• Simptomi reumatoidnog artritisa u trudnoći
• Uticaj reumatoidnog artritisa na ishod trudnoće
• Lečenje reumatoidnog artritisa(reume) tokom trudnoće
• Reumatske bolesti i trudnoća: način života, ishrana i suplementacija
• Kako reumatoidni artritis utiče na porođaj?
• Reumatoidni artritis (reuma) nakon porođaja
• Da li se reumatoidni artirtitis može preneti na bebu?
• Uticaj reume i terapije za reumatoidni artritis na bebu
• Reumatoidni artritis – laboratorijski test

Šta je reumatoidni artritis (RA)?

Reumatoidni artritis ili RA je hronična autoimunska i inflamatorna bolest, što znači da vaš imunski sistem greškom napada sopstvene zdrave ćelije u telu, izazivajući upalu u zahvaćenim delovima tela. Normalno, vaš imunski sistem pomaže u zaštiti vašeg tela od infekcija i bolesti. Međutim, kod RA vaš imunski sistem napada zdravo tkivo u vašim zglobovima, a može da izazove i zdravstvene probleme sa srcem, plućima, nervima, očima i kožom.

Više o autoimunskim bolestima – uzrocima, simptomima, dijagnostici, lečenju, kao i o najčešćim autoimunim bolestima i o autoimunim bolestima u trudnoći možete da pročitate na https://www.beo-lab.rs/autoimune-bolesti-dijagnostika/ .

RA uglavnom napada zglobove, obično više zglobova odjednom. Najčešće pogađa male zglobove u: prstima na rukama i nogama, stopala, ali i velikie zglobove (ramena, laktove, kukove, kolena i gležnjeve). RA spada u grupu  tzv. sistemskih bolesti vezivnog tkiva. Za razliku od degenerativnog reumatizma kod koga oštećenja nastaju usled habanja (osteoarthritis), reumatoidni artritis je upalni proces koji utiče na membranu (sinoviju) koja oblaže unutrašnjost zglobova i obezebeđuje ishranu zglobne hrskavice i stvaranje zglobne tečnosti, izazivajući bolno oticanje koje na kraju može da dovede do erozije kostiju i deformiteta zglobova. Naime, u zglobu sa RA, usled upalnog procesa postupno se razara kolagen, uzrokujući oštećenje zglobnog tkiva, koje može da izazove dugotrajan ili hroničan bol, nestabilnost (nedostatak ravnoteže) i deformitet. RA takođe može uticati na druga tkiva u celom telu i izazvati probleme i u drugim organima uključujući kožu, oči, pluća, srce i krvne sudove.

Reumatoidni artritis kod žena

Reumatoidni artritis više pogađa žene i to obično u mlađoj dobi nego muškarace. U jednoj studiji, istraživači su otkrili da su žene sa RA prijavile više simptoma koji su bili teži nego kod muškaraca. Takođe, žene koje su učestvovale u toj studiji kada su uzimale isti tretman kao muškarci nisu tako dobro reagovale na terapiju kao oni. U ranoj fazi bolesti, žene sa RA takođe imaju manje šanse od muškaraca da dostignu „remisiju“, odnosno da nemaju simptome.

Nije jasno šta uzrokuje RA, ali neki faktori mogu da povećaju rizik od razvoja bolesti. Iako se ne zna šta pokreće ovaj proces, čini se da je genetska komponenta verovatno jedan od uzroka. Postoje dva gena za koja se zna da su uključeni u razvoj RA: HLA-DRB1 gen (humani leukocitni antigen – HLA klase II HLA-DRB1) i gen za protein tirozin fosfatazu 22 (PTPN22). Kod žena neki geni X hromozoma takođe spadaju u faktor predispozicije za RA. Pokazano je da je tokom razvoja embriona jedna kopija X hromozoma transkripcijski „inaktivirana“ u procesu koji se naziva inaktivacija X hromozoma (engl. X chromosome inactivation, XHI), što zaustavlja dupliranje genskih proizvoda X hromozoma. Međutim, studije pokazuju da tokom ovog procesa neki genski materijal uspeva da izbegne ovaj proces inaktivacije, pružajući osnovu za dvostruke ekspresije datog gena kod žena. Ovi geni, kako je pokazano, imaju veze sa razvojem nekoliko autoimunskih bolesti, uključujući i reumatoidni artritis. Ukoliko član vaše porodice ima RA, to može da ukazuje na mogućnost da imate neki od pomenutih gena i samim tim imate povećan (21%) rizik od bolesti. Rizik od RA može biti veći (41%) kada su osobe sa ovim genima izloženi faktorima okoline. Naime, iako naši geni zapravo ne uzrokuju RA, oni mogu da povećaju verovatnoću da ćete reagovati na faktore okoline. Smatra se da se RA razvija kao rezultat interakcije između naslednih (genetskih) faktora i faktora životne sredine – kao što je infekcija određenim virusima i bakterijama, ili zagađivačima iz okolne sredine. Pored toga, u ne-genetske uzroke nastanka RA, koji obuhvataju oko 40% faktora koji mogu dovesti do razvoja RA, spadaju i prekomerna težina, konzumiranje alkohola, pušenje, bolest i upala desni, stres i mikrobiom creva.

Rizik od pojave RA i nivoi hormona kod žena

Hormonski faktori takođe mogu da doprinesu pojavi bolesti, pošto je širom sveta oko 75% osoba sa RA ženskog pola, što ukazuje na to da postoji veza između hormona i pojave RA kod žena. Autori revijskog rada iz 2017. godine sugerišu da estrogen, progesteron i androgeni utiču na razvoj RA. U širem smislu, sugerisano je da estrogeni imaju proinflamatorno, a androgeni anti-inflamatorno dejstvo. Tačnije, estrogeni mogu da imaju različite efekte (i stimulatorne i inhibitorne) na različite imunske ćelije, u zavisnosti od koncentracije u serumu, reproduktivne faze ili faze starenja jajnika (reproduktivna, menopauzalna tranzicija ili post-menopauza), ekspresije estrogenskih receptora (ER) ili intracelularnog metabolizma. Stoga je opadanje nivoa estrogena i/ili progesterona (u postporođajnom periodu i menopauzi) dosledno povezano sa pojavom RA, dok visoki nivoi ovih hormona štite tokom trudnoće (iako mnogi drugi faktori mogu biti relevantni za smanjenu aktivnost bolesti u trudnoći). Drugi hormoni, kao što su androgeni, progesteron ili prolaktin, utiču na imunski sistem. Međutim, imajući u vidu da su delovanja ovih hormona složena, njihova uloga u RA i dalje ostaje nejasna. Izgleda da mogu da povećaju rizik od RA u nekim slučajevima i da ga smanje u drugim.