Procenjuje se da trenutno više od 850 miliona ljudi širom sveta boluje od bolesti bubrega. Hronična bolest bubrega (HBB) je veoma česta, čak 1 od 10 odraslih ljudi u svetu boluje od HBB, koja ukoliko se ne leči može biti smrtonosna. Smrtnost povezana sa bolestima bubrega nastavlja da raste iz godine u godinu i predviđa se da će na globalnom nivou biti 5. vodeći uzrok smrti do 2040. godine. Sa ciljem da se podigne svest stanovništva širom sveta o rastućem opterećenju bolestima bubrega Međunarodno društvo za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i Internacionalno udruženje Fondacije za bubreg (International Federation of Kidney Foundations) pokrenuli su inicijativu da se Svetski dan bubrega obeležava svake godine drugog četvrtka u mesecu martu, što je i prihvaćeno u preko 100 zemalja širom sveta, kao i u našoj zemlji.
U tekstu koji je za vas napisala Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, profesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, saznaćete više o anatomiji i ulozi bubrega u našem organizmu, koje bolesti mogu da oslabe funkciju bubrega, koji su uzroci i simptomi, a koje su najčešće bolesti bubrega, kako ih sprečiti, dijagnostifikovati, kao i koje su trenutno dostupne terapije.
U ovom tekstu saznaćete:
- Anatomija i funkcija bubrega
- Koji zdravstevni problemi izazivaju bolesti bubrega?
- Uzroci oštećenja funkcije bubrega
- Simptomi bolesti bubrega
- Najčešće bolesti bubrega
- Stadijumi oštećenja bubrega – simptomi, dijagnoza i terapija
- Kako sprečiti bolesti bubrega i usporiti slabljenje njihovih funkcija?
- Dijagnoza bolesti bubrega
- Terapija bolesti bubrega
- Testovi za procenu stanja bubrega
Anatomija i funkcija bubrega
Anatomija – građa bubrega
Bubrezi (latinski: ren; grčki: νεφρό, nephro) su parni organi, pasuljastog oblika težine oko 150 -170 g kod odraslog čoveka i veličine stisnute pesnice (dužine 10 -13 cm, širine 6 cm, a debljine 3-4 cm). Težina bubrega varira u zavisnosti od vaše visine, težine, starosti, indeksa telesne mase (BMI) i lokacije. Kod muškarca desni bubreg može biti u rasponu od 79 g do 223 g, a levi bubreg od 74 g do 235 g. Kod žena taj raspon u težini bubrega je veći (desni od 55 g do 274 g, a levi od 67 g do 261 g).
Bubrezi predstavljaju centralni deo mokraćnog (urinarnog) sistema. Smešteni su u retroperitonealnom prostoru što znači da leže iza peritoneuma, koji oblaže trbušnu šupljinu, na zadnjem zidu trbuha, po jedan sa svake strane kičmenog stuba (u visini 12. grudnog i 1. i 2. slabinskog pršljena). Gornji delovi bubrega su delimično zaštićeni jedanaestim i dvanaestim rebrom, a svaki bubreg je čitav okružen sa dva sloja masnog tkiva (perirenalno i pararenalno masno tkivo). Desni bubreg leži odmah ispod dijafragme, ispod jetre, a levi pokrivaju spreda želudac, slezina, levi ugao debelog creva i rep pankreasa. Zbog toga što ga naniže potiskuje veliki donji režanj jetre, desni bubreg je smešten nešto niže od levog. Iznad svakog bubrega smeštena je nadbubrežna žlezda. Sa spoljašnje strane bubreg je obavijen bubrežnom kapsulom koja se sastoji od tri sloja (2 od vezivnog i 1 od masnog tkiva). Ona štiti bubrege od povreda, povećava njihovu stabilnost i povezuje bubrege sa okolnim tkivima. Na uzdužnom preseku bubrega, mogu da se uoče dve karakteristične zone bubrega koje se razlikuju po boji i građi: spoljašnja zona ili kora (cortex renis) i unutrašnja zona ili srž (medulla renis). U kori bubrega, počinju nefroni (jedinice za filtriranje krvi) i u njoj se stvara hormon eritropoetin (EPO), koji pomaže u stvaranju crvenih krvnih zrnaca u koštanoj srži. Srž bubrega sadrži većinu nefrona sa njihovim glomerulima i bubrežnim tubulima.
Protok krvi kroz oba bubrega iznosi oko 21% minutnog volumena srca ili 1200 mL/min. Krv dolazi u bubrege iz trbušne aorte (aortae abdominalis), preko bubrežne arterije (a. renalis, po jedna arterija za svaki organ) koja se odmah deli na dve grane (jedna odlazi u prednji, a druga u zadnji deo bubrega), a one se potom po ulasku u parenhim bubrega dele na manje ogranke. Vene bubrega uglavnom prate odgovarajuće arterije, imaju iste nazive, a venska krv izlazi iz bubrega kroz bubrežnu venu (v. renalis) i uliva se u donju šuplju venu. Od ukupne količine krvi koja prođe kroz bubrege, 98-99% odlazi u koru, a samo 1-2% u srž bubrega.
Osnovna anatomska i funkcionalna jedinica građe bubrega je nefron (nephron). Čovek ima oko 1,250.000 nefrona u svakom bubregu i svaki od njih može potpuno samostalno da stvara mokraću. Tokom starenja organizma broj funkcionalnih nefrona se postepeno smanjuje, tako da u 80. godini mnogi ljudi imaju samo 40% od početnog broja nefrona. Osim toga njihov broj se smanjuje i pri povredama, oboljenjima i sl. Nažalost, bubreg, za razliku od jetre, nema izraženu sposobnost regeneracije. Čovek može da živi dok mu je funkcionalna barem 1/3 nefrona.
Iako se mokraća izbacuje van organizma samo u toku mokrenja, ona se neprestano proizvodi: bubrezi filtriraju svu krv koja teče našim telom na svakih 4-5 minuta. Kako svaki bubreg ima oko 1,250.000 nefrona, to znači da približno 2,5 miliona funkcionalnih jedinica filtriraju krv i proizvode mokraću. Nefron se sastoji od bubrežnog telašca (glomerul ili Malpigijevo telašce, corpuscum renalis – Malpighii), koje se sastoji od mreže kapilara okružene Bowmanovom čaurom u kojima se filtrira krv i bubrežne cevčice (tubulus renalis), odnosno bubrežnog tubula koji polazi od bubrežnog telašca i u kome se završava proizvodnja mokraće. Urin koji je stvoren u bubregu teče ureterima do mokraćne bešike. Ureteri su šuplje cevčice duge po oko 25 cm i izgrađene su od specijalnih mišića. Mokraćna bešika je šuplji organ čiji su zidovi izgrađeni od mišića i smeštena je u donjem prednjem delu abdomena. Ona služi kao rezervoar za urin. Bešika kod odraslih osoba može da drži 400 – 500 ml urina.
Uloga/funkcija bubrega u našem organizmu
Bubrezi imaju širok dijapazon, za život veoma značajnih, uloga i utiču na rad svih ostalih organa i samog organizma u celini. Iako bubrezi čine samo 1% telesne mase, oni troše 25% energije u telu – što ukazuje na njihovu vitalnu ulogu. Oni filtriraju oko 1,3 litra krvi u minuti, odnosno 1700 litara/dan. Sva krv u telu protiče kroz bubrege svakih 10 min, tako da se krv filtrira 150 puta na dan. Bubrezi čuvaju svaku supstancu iz krvi koja se može ponovo koristiti i uzimaju 85 litara vode i drugih materija iz svakih 1000 litara krvi, a izbacuje samo 0,6 litara u vidu urina. Pored toga, oni čuvaju sve aminokiseline i glukozu iz krvi i 70% soli.
Osnovna funkcija bubrega je prečišćavanje krvi i formiranje konačne mokraće. Pored ove primarne uloge, bubrezi takođe imaju i druge funkcije. Oni imaju višestruku ulogu u održavanju homeostaze u organizmu što podrazumeva:
- regulaciju ravnoteže vode i elektrolita (veoma precizno podešavaju izlučivanje vode i elektrolita prema njihovom unosu, održavajući na taj način stalnost unutrašnje sredine). Bez ove ravnoteže, nervi, mišići i druga tkiva u našem telu neće raditi normalno. Kada bubrezi izgube sposobnost da uklanjaju višak vode, nastaju otoci;
- regulaciju osmolarnosti telesnih tečnosti i koncentracije elektrolita (natrijum, kalijum, vodonik, kalcijum, fosfor, magnezijum i bikarbonati) čime održavaju normalan sastav telesnih tečnosti;
- regulaciju acido-bazne ravnoteže. Zajedno sa plućima i puferima telesnih tečnosti, bubrezi učestvuju u regulaciji acido-bazne ravnoteže, jer mogu da odstrane iz organizma razne kiseline (sumpornu, fosfornu i dr);
- izlučivanje otpadnih produkata metabolizma. Uobičajeni otpadni proizvodi uključuju otpad od azota (urea), mišićni otpad (kreatinin) i kiseline (mokraćna kiselina);
- neutralizaciju toksičnih jedinjenja, kao što su fenoli, štetne hemikalije, razni toksini, lekovi i dodaci hrani. Bubrezi, kao i jetra, imaju sposobnost da ova toksična jedinjenja vezuju sa sumpornom kiselinom pri čemu grade estre, koji kao takvi bivaju izlučeni;
- regulaciju arterijskog pritiska. Regulacijom izlučivanja vode i natrijuma bubrezi imaju presudnu ulogu u dugoročnoj regulaciji visine arterijskog pritiska.
- sekreciju različitih hormona. Bubrezi proizvode različite hormone (renin , angiotenzin , kalcitriol , eritropoetin, prostaglandine itd.), koji takođe utiču na regulaciju vode i soli u organizmu, što sve potvrđuje da oni imaju vitalnu ulogu u održavanju normalnog krvnog pritiska. Poremećaji u regulaciji soli i vode, kao i u produkciji hormona kod pacijenata sa bubrežnom isuficijencijom mogu da pouzrokuju visok pritisak;
- stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Eritropoetin je još jedan hormon koji se proizvodi u bubregu i koji ima važnu ulogu u stvaranju crvenih krvnih zrnaca. Pošto bubrezi sintetišu i sekretuju oko 90% ukupnog eritropoetina, oni samim time direktno utiču i na stvaranje, tj. broj crvenih krvnih zrnaca. U bubrežnoj insuficijenciji opada sinteza eritopoetina, što onda dovodi do smanjene proizvodnje crvenih krvnih zrnaca i do pada hemoglobina (tj. do anemije). Ovo je razlog što se anemija kod bolesnika sa bubrežnom insuficijencijom ne popravlja uprkos davanja preparata gvožđa i vitamina;
- održavanje zdravih kostiju. U bubregu se vitamin D pretvara u hormonski aktivnu formu – kalcitriol koji pomaže vašem telu da apsorbuje kalcijum iz hrane, koji je neophodan za rast kostiju i zuba i održavanje zdravih kostiju. U bubrežnoj insuficijenciji dolazi do smanjenja nivoa aktivnog vitamina D, rast kostiju je takođe smanjen i kosti postaju slabe. Takođe, bubrezi održavanjem normalnog novoa kalcijuma i fosfora u krvi doprinose zdravlju kostiju i zuba. Kod dece, usporen rast može biti jedan od znakova bubrežne insuficijencije.
- sintezu glukoze. Tokom produženog gladovanja bubrezi u procesu glukoneogeneze, od različitih prekursora, stvaraju glukozu.
- sintezu specifičnih protein. Bubrezi, uzimaju aminokiseline iz krvne plazme i koriste ih za sintezu specifičnih proteina.
